Serbia

NA OBLAKU

Koliko puta mi dođe da pobegnem bez tebe Da nađem nekog čije je srce prostranije Da pređem sve granice A ti me tako uporno zadržavaš za sebe Da i dalje budem ista kao ranije Da mi se smeješ u lice Ostaci tvog osmeha na jednom malom kamenu U njemu stražim svu sreću I tvoje prste Ostaci tvojih reči skupljeni na mom ramenu Tako me često sreću Ljudi se krste Jedan mali kesten na zemlji koja stari Sve nosi tvoju boju Otisak koraka tvog Ja tvoje poglede nazirem u brdu bezveznih stvari U svakom pogrešnom kroju Koji je stvorio Bog Dok se ti još smeješ u svojoj lepoti Meni se mrvi san U užasnoj praznini I imam dosta prašine u toj svojoj čistoti Pa me poljubi sad Ili s oblaka skini

IRENA PLAOVIC (SERBIA) Божевільна